Profesionalni vozači – bezbednost i rizici u saobraćaju Profesionalni vozači su na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (član 203., stav 1.) definisani kao vozači motornih vozila, odnosno skupa vozila, kojima je upravljanje vozilom osnovno zanimanje i koji obavljaju javni prevoz. Pored toga, za ove vozače definisano je da moraju da poseduju licencu za obavljanje poslova profesionalnih vozača (Sertifikat o profesionalnoj kompetentnosti - Cercificate of Professional Competence).
Profesionalni vozači – bezbednost i rizici u saobraćaju
Profesionalni vozači su na osnovu Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (član 203., stav 1.) definisani kao vozači motornih vozila, odnosno skupa vozila, kojima je upravljanje vozilom osnovno zanimanje i koji obavljaju javni prevoz. Pored toga, za ove vozače definisano je da moraju da poseduju licencu za obavljanje poslova profesionalnih vozača (Sertifikat o profesionalnoj kompetentnosti - Cercificate of Professional Competence).
Profesionalni vozači mogu upravljati svim kategorijama vozila u saobraćaju, ali ipak najveći procenat njih na našim putevima zastupljen je u komercijalnim vozilima. Imajući to u vidu, u nastavku teksta koji se odnosi na prikaz stanja bezbednosti saobraćaja ove posebne grupe vozača, odabrani su profesionalni vozači koji upravljaju teretnim vozilima i autobusima. Pored toga, važno je napomenuti i da su prikazane studije ponašanja i sprovedeno istraživanje ponašanja profesionalnih vozača, uključile samo vozače koji upravljaju navedenim kategorijama vozila.
Pregledom zvaničnih statističkih podataka, u Republici Srbiji u periodu od poslednjih pet godina poginulo je 69 profesionalnih vozača, ukupno je povređeno 2.510 profesionalnih vozača, što u ukupnom zbiru nastradalih predstavlja 2.579 profesionalnih vozača. U ukupnoj strukturi poginulih lica u navedenom periodu, profesionalni vozači su učestvovali sa 2,3% (ABS, 2017; ABS, 2016; ABS, 2015; ABS, 2014; ABS, 2013). Pored podataka koji se odnose na broj nastradalih profesionalnih vozača, u analizama saobraćajnih nezgoda sa komercijalnim vozilima neophodno je navesti i posledice ostalih učesnika u pomenutim saobraćajnim nezgodama. Naime, vozači komercijanih vozila (misli se na profesionalne vozače) u saobraćajnim nezgodama zbog masa i dimenzija svojih vozila često „trpe“ manje posledice saobraćajne nezgode u odnosu na drugog učesnika nezgode. Tako, da bi se stekla prava slika zastupljenosti i posledica saobraćajnih nezgoda u kojima su učestvovali profesionalni vozači neophodno je navesti sledeće: broj saobraćajnih nezgoda sa učešćem profesionalnih vozača, u pomenutom periodu iznosi 39.116 nezgoda, ukupan broj poginulih lica iznosi 685, dok ukupan broj povređenih lica u navednim nezgodama iznosi 10.747 lica.
Kada su u pitanju propusti i greške profesionalnih vozača kao doprinosioci nastanku saobraćajne nezgode, u 2016. godini u 4.954 saobraćajnih nezgoda kao doprinos nastanku navodi se pogrešno izvođenje radnji u saobraćaju od strane profesionalnog vozača, dok je u 3.952 saobraćajne nezgode kao doprinos nastanku saobraćajne nezgode navedeno preduzimanje nepromišljenih radnji od strane profesionalnog vozača. Najzastupljenija starosna grupa u strukturi poginulih profesionalnih vozača je grupa 41-65 godina sa 41 poginulim vozačem.
Iako je do sada sproveden mali broj istraživanja ponašanja profesionalnih vozača, došlo se rezultata koji pokazuju određene specifičnosti u njihovim ponašanjima. Profesionalni vozači imaju 49% veću šansu da učestvuju u saobraćajnoj nezgodi od vozača privatnih vozila. Pored toga, Dimmer and Parker (1999) pokazali su da 27% profesionalnih vozača doživi bar jednu saobraćajnu nezgodu u periodu od tri godine, dok u istom periodu 18% vozača privatnih vozila doživi bar jednu saobraćajnu nezgodu u Velikoj Britaniji. Dalje, Chapman et al. (2000) su utvrdili da je rizik od učešća u saobraćajnoj nezgodi kod profesionalnih vozača veći za 50%. Međutim, ovaj procenat različito je zastupljen kod različitih kategorija profesionalnih vozača.
Iako su profesionalni vozači uključeni u manjem procentu broja saobraćajnih nezgoda na milion pređenih kilometara od vozača privatnih vozila, oni su neproporcionalno u velikom procentu uključeni u saobraćajnim nezgodama sa poginulim licima. Profesionalni vozači koji upravljaju teretnim vozilima čine svega 6% pređenih kilometara na godišnjem nivou, a uključeni su u 22% saobraćajnih nezgoda sa poginulim licima na godišnjem nivou (Baas et al., 2000). Bez obzira što oni nisu u velikom broju slučajeva odgovorni za nastanak saobraćajne nezgode (Baas et al., 2000), predstavljali su grupu učesnika u saobraćaju čije poznavanje ponašanja može imati veliki potencijal u preventivnom delovanju u bezbednosti saobraćaja.
Profesionalni vozači izkazuju manje rizičnih ponašanja u odnosu na ostale vozače (Maslać, 2018). Preferiranjem brze vožnje, pravljenje običnih i agresivnih prekršaja i učešće u saobraćajnim nezgodama vezuju se za mlade profesionalne vozače. Dok se mobilnost, odnosno pređena godišnja kilometraža povezana sa agresivnim prekršajima i preferiranjem brze vožnje od strane profesionalnih vozača.
Šanse učešća profesionalnih vozača u saobraćajnim nezgodama se povećavaju sa pravljenjem prekršaja i grešaka. Vozač koji konstantno čini prekršaje u saobraćaju ima 156% veću šansu da doživi nezgodu, dok vozač koji je sklon pravljenju grešaka ima 170% veću šansu da doživi nezgodu.
Literatura
1.1. Maslać, M., Milutinović, N. Ponašanja učesnika u saobraćaju kao doprinosioci nastanka saobraćajnih nezgoda. Savetovanje sa međunarodnim učešćem na temu: SAOBRAĆAJNE NEZGODE, Zlatibor, Srbija, 17-19. maj, 2018. ISBN 978-86-86931-13-8.
2.Maslać, M. (2018). Razvoj i unapređenje metoda za samoprocenu ponašanja učesnika u saobraćaju i transportu. Doktorska disertacija. Univerzitet u Beogradu, Saobraćajni fakultet, Beograd.
ENG 
