Ono što prvo pomislimo kada kažemo vozač kamiona jeste da je to pre svega posao za muškarce, ali to demantuju dame koje se odluče za ovu profesiju I takodje su veoma uspešne i mogu da pariraju kao kolege bez problema.
Ono što prvo pomislimo kada kažemo vozač kamiona jeste da je to pre svega posao za muškarce, ali to demantuju dame koje se odluče za ovu profesiju I takodje su veoma uspešne i mogu da pariraju kao kolege bez problema.
Pre nego što predjemo na Vaše zanimanje kako bismo Vas što bolje upoznali, možete li nam reći nešto više o sebi, čime ste se bavili I imate li neki hobi?
U transport sam uplovila onog momenta kada sam se udala za transportera pa sam samim tim uz njega dobila i kamione .
Šalu na stranu, po zanimanju sam administrativni radnik, dugo godina radim administrativne poslove vezane za knjigovodstvo koji uključuju rad od početnog stanja pa sve do završnog obračuna na kraju godine tačnije bilansa uspeha.
Imam višu ugostiteljsku školu, nekoliko godina samostalnog rada u ugostiteljstvu ali s'obzirom da nisam mogla oba posla raditi istovremeno morala sam se opredeliti, pa je transport preovladao.
Sada kada znamo neke informacije o Vama možete li nam reći kako je sve počelo i kada ste prvi put uzeli volan u svoje ruke ? Da li ste imali dozu straha ?
Oduvek je u meni "čučao" vozač šlepera ali je bio potreban neki preloman trenutak da se odlučim na to. Ja sam generalno veliki radoholik, kojem ništa nike teško i neko ko voli da pomera granice u svakom smislu te reči.
Onoga trenutka kada sam shvatila da nemam koga poslati na tehnički pregled , redovan servis ili utovar jer su svi zauzeti ili imaju slobodne dane ili odmore , shvatila sam da je to to. Odlaganju je svakako doprinelo sa druge strane majčinstvo.
Imam dva sina, Sergeja i Alekseja. Kao neko ko je dugo vozač auta i dugo godina suvozač teretnog vozila nikada nisam imala strah samo želju da to sto pre završim i krenem da vozim.
Šta Vam je najteže padalo ako ste imali takve situacije I da li ste nekada poželeli da odustanete ?
Ovaj odgovor je pratio smeh.
Najteže mi je palo "pametovanje" svog supruga inače profesionalnog vozača. Bilo je naravno teških momenata vožnje u rikverc, utovarnih mesta gde je trebalo "zalomiti " kamion , ali odustajanje nije opcija.
Najteže mi svakako pada vreme koje ne provodim sa svojom decom-to je nedoknadivo.
Možete li da nam izdvojite neke lepe situacije ili dešavanja koje Vam donosi ova profesija?
Svako putovanje je lepo samo po sebi. Upoznajete nove ljude, predele, gradove.. Ljudi daju velike novce da provedu vikend u Veneciji ,Pragu, Bratislavi a mi profesionalni vozači uz malo snalažljivosti to priuštimo sebi skoro svakog vikenda.
Šta Vam se dopada u ovoj profesiji ?
U nekoj od prethodnih rečenica sam navela da sam radoholik, veliki sam živac u smislu da ne mogu da budem dugo na jednom mestu i da volim da radim.
Transport je posao od akcije, i kao takav savršeno mi odgovara.
Saznali smo da imate svoju firmu u kojoj ste vozač , recite nam nešto više o firmi i šta je po vašem mišljenju potrebno da bi vozač bio zadovoljan uslovima rada?
Firma je porodičan posao koji guramo zajedničkim snagama suprug i ja. Ja sam sa svojim zaposlenima prvenstveno prijatelj a onda poslodavac. Mislim da je to greška, ali ja nisam naučena drugačije.
Moji zaposleni imaju u meni disponenta, šefa, kuvara i kolegu i to je moja prednost u odnosu na ostale.
Za kraj želimo da Vam se zahvalimo na saradnji i ukazanoj prilici da Vas bolje upoznamo.
Imate li neki savet za dame koje žele da se oprobaju u ovom poslu?
Šta je Vama pomoglo i kako ste izdržali pritiske?
Posao nosi ogroman teret odgovornosti. Ipak to nije "samo 40 tona" .
Bitno je da nema straha i treba biti otvoren za saradnju kada si početnik.
Iz ove perspektive trenutno, jedini pritisak koji imam je da napredujem, savladam još par jezika, nisam ambiciozna da imam previše kamiona, samo onaj broj koji ja mogu sama da organizujem i savladam dok mi moji momci ne priteknu u pomoć.
ENG 
